„...dobro je da smo krenuli sa jedne mrtve tačke...ne bih toliko išao da je to sada istorijski čin, jer više volim realne pomake koji se osećaju u životu građana, nego sad neke, hajde da kažemo, možda i predstave i napokon, dogovorena mišljenja nekih ljudi koja tek trebaju da rezultiraju određenim pomacima u našem društvu, kako u demokratskom, političkom životu, tako i u ekonomskim prilikama u kojima živimo. Ali činjenica je da još uvek nije kraj te priče, još uvek čekamo na odmrzavanje prelaznog sporazuma... ja mislim da mi nismo zagrebali ni površinu sadržine onoga što predstavlja naš zadatak što se tiče pridruživanja Evropskoj uniji, jer bez obzira što mi sami kažemo da su naši zakoni evropski, da su dovoljno usklađeni, pitanje je da li je to tako i pitanje je da li Evropska unija deli to mišljenje... To sve zavisi, ne od Evrope, nego od nas. Ja stojim na stanovištu da rad na evropskim integracijama nije spoljnopolitički posao, nego je to unutrašnja politička priča gde se vi ne borite da usvojite neki zakon tako što ćete ih prevesti sa engleskog na srpski i fotokopirati na fotokopir mašini, dati poslanicima da oni izglasaju i onda ćete moći da kažete Evropskoj komisiji - mi smo ispunili vaš uslov. Znači, Evropska unija nama može da, ne znam, zamrzne prelazni sporazum, može da nas sprečava da napredujemo ka tome zbog političkih problema, ali niko ne može nama zabraniti da se u nekom pristojnom obimu poštuje recimo Zakon o javnim nabavkama, da se poštuje Zakon o zaštiti konkurencije, da vrhovna revizorska institucija ne radi na ulici nego da ima svoje prostorije, da se privatizacije ne obavljaju na sumnjive načine kako se to dešavalo...“
„...već odavno ovi najveći igrači u postojećoj Vladi treba da su seli i da su rekli - ja sam obećao ovo, delim s dva ili delim s tri za ovu godinu, pa ću onda videti šta ćemo uraditi realno iduće godine, pa posle toga 2010. Ja se samo bojim da ovaj jednostran potez će pokrenuti sada ceo niz, pa će onda neko drugi reći - ovom s ovoliko ljudi je uspelo da izboksuje za svoje, onda hajde da mi uradimo za naše. Pa onda, isto tako iz istorije se čuje da neki ljudi u Vladi su rekli - pa, znaš šta, ako ima para za te budalaštine zašto ne bi bilo za neke moje? I onda to kad odjedanput krene, tome kraja nema. Dakle, ja lično mislim da bi bilo mnogo bolje, a za to još nije kasno, da najveći igrači u ovoj Vladi bukvalno sednu i da kažu - hajde ipak da vidimo od čega će se živetii ove godine i sledeće godine. Svi smo mi ovde mnogo štošta obećali, što je legitimno pravo svih političara, to se radi od Amerike do Austrije... u...rebalansu budžeta će se tačno sve videti, dakle, i odakle će doći pare. ja sam siguran da svi u Vladi naravno da žele da održe makroekonomsku stabilnost, ali u kojoj meri se oni za to zalažu to će se sigurno, odnosno za mene lično mnogo više reflektovati u brojevima, a ne u nekim verbalnim obećanjima, mi ćemo održati ovo, mi ćemo održati ono. Hajde da vidimo te sume...“
„...mi moramo mnogo da uradimo da bismo vratili poverenje u našu zemlju. Znači, mi puno moramo da radimo. Nemaju poverenja u nas. Mi nismo kredibilna zemlja, znate. prema tome, mi moramo mnogo da uradimo da bismo pokazali sopstveni kredibilitet. Pomagali su nam, ogromna sredstva su data Srbiji. Pomognuto nam je i kod ovih izbora, a potpisali smo taj Sporazum i potpisali su ga s nama. Mi smo ga sad ratifikovali, ali nismo ispunili uslove...još vidimo ovu ratničku grupu radikala, koja je preostala, koja je došla u Skupštinu u punoj ratničkoj opremi. Znači, još unismo raskrstili s tom politikom... Videli ste juče ostatak Srpske radikalne stranke, da kažem, u toj bojnoj opremi: „Stop Hagu!“, vikanje, dranje, to je osuđeno na propast. Znate, to više nema nikakvu šansu... mi moramo da postanemo evropski političari, da ako nam se dostavi zakon, da taj zakon bude zaista evropski zakon, a ne da vi sutra gledate tuču u Skupštini, tako što će Vlada da nam podnese zakon o strancima, a da bude stari, boljševički sistem, ako vam dođe drugarica iz inostranstva, stankinja, da morate da trčite da je prijavite policiji. Znate, ako ćemo da uvodimo takve zakone, znači o tome je reč...“
„... moram da Vam kažem da naravno jedna zemlja koja radi apsolutno sve što je u njenoj moći da zaokruži tu saradnju zaslužuje podršku evropskih partnera i zbog toga odluka, tj. protivljenje Holandije je teško shvatiti, jer biće i sledećih koraka u našim evropskim integracijama, drugim rečima, srešćemo se mi još, ćeraćemo se mi još i bilo je uputnije da mi u ovom momentu krenemo u implementaciju Sporazuma o stabilizaciji. Još je dug put naših evropskih integracija do punopravnog članstva... Jedina delegacija koja nije htela da se sretne sa mnom je holandska. To je veoma neevropski način, čak i kad se ne slažemo, pa valjda je red da razmenimo malo argumente... Mi ćemo u predstojećem periodu, naravno, očigledno, nastaviti predstavljanja činjenica, ne od toga da sad nas Holanđani zavole, jer oni ne mrze, nego imaju njihova unutrašnjopolitička pitanja, koja su veoma dobro poznata svima, da predstavimo ono sve što je uradila Srbija, tako da javno mnjenje, parlament, nije to da počinjemo sada. Bilo je puno sastanaka, puno ljudi i iz civilnog društva, puno ljudi koji su predstavljali i mlade, su išli tamo, ali ćemo nastaviti tako da i Holandija kaže „Da“ sledeći put.“
