Van Dyke Parks u Gistro FM-u

27. 3. 2008. 22:00

Na radiju B92, u nedelju u ponoć 30. marta emotivaće se 150. izdanje Gistro Fm-a, a u okviru istog možete čuti telefonski intervju sa koji sam obavio prošle nedelje. Pored toga što je napisao tekstove za verovatno najpoznatiji neobjavljeni album svih vremena - Smile (koji je ipak ugledao svetlost dana 2004. godine kada se Brian Wilson suočio sa svojim strahovima i konačno ga objavio), Van Dyke je izdao pet zvaničnih solo albuma, igrao je kao klinac (sredinom pedesetih) u desetak serija i filmova (između ostalih u filmu The Swan sa Grace Kelly iz 1956.), ručao sa Walt Disneyem na otvaranju Diznilenda 1955. godine, i ono što je možda najvažnije – kao muzičar, producent, aranžer, tekstopisac i kompozitor pojavio se na više stotina albuma. Spisak ljudi sa kojima je sarađiva

Intervju - Stephin Merritt (The Magnetic Fields)

3. 3. 2008. 10:00

Stiven Merit () je rođeni Njujorčanin, ima 42 godine i muzičku karijeru koja traje skoro 20 godina. Najpoznatiji je kao autor gotovo svih pesama grupe , a pored njih aktivni je član bendova , i , a takođe izdaje albume pod svojim imenom. Prvi put sam čuo za The Magnetic Fields sredinom devedesetih, kada sam se zaljubio u stihove pesme All the Umbrellas in London istog momenta kada sam ih čuo: ‘All the umbrellas in London couldn’t st

Godišnja lista albuma Gistro FMa

28. 12. 2007. 23:00

Mnogi ljudi ne vole liste najboljih albuma, obrazlažući to činjenicom ‘da muzika nije sport ili neko, tamo takmičenje’. Savršeno se slažem sa tim, ali moj poriv pravljenja godišnje liste, i gutanje tuđih, nema nikakve veze sa takmičenjem. Uvek su me zanimale liste ljudi čiji ukus cenim, jer na njima neretko nabasam na neku ploču o kojoj nemam pojma, a koja kasnije zauzme bitno mesto u mom životu. Isti cilj ima i moja lista. Pred vama je 100 albuma koje sam najviše slušao i voleo u dve hiljade sedmoj. 01. - Noise In You (family vineyard) Album na koji sam odlepio nakon prvog slušanja, zaljubio se u njega nakon drugog, i skapirao da je reč o ploči godine nakon trećeg. Klavir, violine, akustara, i gomila opskurnih instrumenata. John Cage i Brian Wilson. Kompleksnost svih tema je više nego očigledna, jer i kada slušate Noise in You po stoti put, čujete nešto novo. Nije ni čudo, s obzirom da je Garland na ovom masterpieceu radio s

Gistro nemuzički blog

26. 9. 2007. 23:00

      Danas sam hteo da napišem jedan blog koji nema ama baš nikakve veze sa muzikom. I evo koliko sam uspeo u tome.       U kraju Beograda u kome živim, tačnije pedesetak metara od moje zgrade, juče se desila pucnjava u kojoj je jedan lik poginuo, za život drugog se bore. Kapiram da će Politika u skladu svoje najnovije transformacije u Reviju 92 ovu informaciju objaviti na naslovnoj strani (sa sve fotkama leševa), tako da nema potrebe da dupliramo vesti. Prekjuče je štrajkovala ona gamad koju neki zovu još i ’taksistima’, blokirajući kretanje svih onih koji se obično ne voze u njihovim masnim vozilima (u kojima vrata iza vozača ne možete otvarati da ne bi poremetili položaj izvesnih kablova). Budući da se moj blog uglavnom bavi ljudima, ni o taksistima neću pisati. Na televiziji koja nosi isti broj kao sajt na kome je ovaj blog, je počela nova sezona regrutnog centra budućih 92ojkinih radio voditelja, poznatijeg pod imenom Veliki brat (mora se od nečega živeti; mi to ne volimo al’ šta da se radi; mi n

In memoriam: Thomas Hansen 1976 - 2007

18. 9. 2007. 02:00

   10. septembra 2007. godine, u Oslu je u 31. godini života , lider noreveškog benda St. Thomas.     su svirali predivnu mešavinu popa i americane, a ako ste bili na njihovom koncertu u Domu omladine 29 oktobra 2003. godine, jednom od najlepših certova u Bg-u posle devehiljadite, onda znate o čemu govorim. Ako vam pak ime St. Thomas ništa ne znači, posetite njihov , na kom se možete uveriti u raskošni talenat Hansena, inače kompletnog autora svih St. Thomas pesama - što tekstova, što muzike. Iza sebe imaju pet zvaničnih albuma i par lo-fi-self-released izdanja. Njihov album iz 2004. Hey Harmony mi je bio jedan od najdražih te godine - nežan i

Gistro TV

12. 9. 2007. 12:00

    Da je pre 6-7 godina postojao Youtube, dok sam bio gistro muzički urednik na jednoj gistro televiziji (to je ona koja postoji više od 15 godina i na kojoj se, osim kafana u kojima hasa Vuk Bojović, nikad ništa ne menja), verujem da bi kvalitet muzike koju sam puštao bio još bolji. A sigurno bih time pridobio bar 2-5 novih gledalaca, dobio enormnu povišicu i bio vrbovan od strane par domaćih (možda i stranih) TV mogula da pređem u njihove redove. Na žalost, tada nije bilo Youtube-a, tako da se ništa od pomenutog nije desilo.    Prosto da ne poveruje čovek da na jednom blogu imaš istu mogućnost kao gistro urednik neke gistro televizije. Možes da izabereš pesmu tj. spot koju ćeš plasirati u etar, i pri tom biti gotovo isto plaćen za to. Fenomenalno.    Kopajući po Youtube-u noćima, naleteo sam na brdo fantastične muzike (heh, a ko nije), što u formi spotova, što kratkih filmova ili video zapisa sa certova. Stoga sam rešio da zakačim par omiljenih ovde, ne bi li možda nekom olakšao prevrtanje onog plasta sena

Iron & Wine i još ponešto

10. 9. 2007. 14:00

     S obzirom da živimo u vremenu kada je potrebno 15 minuta da posedujete bilo koji muzički album na planeti, u vremenu kada na trodnevnom/četvorodnevnom muzičkom festivalu imate priliku da pogledate više stotina (nekad čak i hiljada) koncerata, u vremenu kada ljudi svoje diskove obeležavaju samo brojevima, nekako se postavlja logično pitanje koliko se danas muzika pažljivo sluša. Ako ste od ljudi kojima je muzika sporedna stvar u životu, mesečno nabavite dva-tri albuma, savršeno ste zadovoljni koncertnom ponudom u Srbiji, ili vam je Exit planetarno događanje broj jedan, verujem da vam baš i nije jasno zašto uopšte potežem ovo pitanje. Da ne bih generalizovao, pokušaću da pojednostavim stvari ličnim primerom.     Ne pripadam onoj generaciji koja se ložila na ploče. Sećam se da je u ’moje vreme’ (kraj osamdesetih, početak devedesetih) ploča koštala prosečno kao tri do pet kaseta (tu ne računam pl

Krajnje subjektivan prikaz INmusic festivala u Zagrebu

30. 8. 2007. 12:00

27. i 28. avgusta 2007. u Zagrebu se održao prvi INmusic muzički festival. Za dva dana sviralo je 30ak bendova, među kojima Sonic Youth, !!!, The Stooges, New York Dolls, Happy Mondays, The Hold Steady i mnogi drugi. S obzirom da je ovo prvi festival, propusti u organizaciji su bili neminovni, ali ih nije zgoreg pomenuti ne bi li se opet ponovili, ili bar sveli na neku pristojnu meru (sve pod uslovom da pomenuti festival pretenduje postati tradicionalan). Naime, festival se održao na Jarunu, delu Zagreba koji dosta podseća na beogradsku Adu ciganliju, i koji je prilično nepoznat teren ljudima koji nisu iz Zagreba. Par putokaza, ili par ljudi iz organizacije koji će upućivati posetioce na ulaz za festival su bili neophodni. Ni jednih ni drugih nigde nije bilo. Ali to je manji problem. Čini se da je mnogo veći bio unutar samog festivala. Kao i na većini evropskih festivala, i na ovom ste m

Add Some Music to Your Day

21. 6. 2007. 20:00

            Sudeći po prvih šest meseci, 2007. ostavlja utisak nešto slabije godine kada su kvalitetna muzička izdanja u pitanju. Ili je u pitanju samo moj muzički ukus. Kako god, ne sumnjam da će drugih šest meseci popraviti stvari (npr. prošle godine je bilo obrnuto), a dok se to ne desi, izdvojio bih par albuma koji su mi najčešće zauzimali Winamp protekla 2 meseca. California Snow Story - Close to the Ocean (letterbox, 2007)

            Gitarsta David Skirving je jedan od osnivača škotskog benda Camera Obscura. Tokom 2002. osniva Californa Snow Story, i iste godine izdaju prvi EP One Good Summer, na kom se čuje da David još uvek piše pod velikim uticajem Camera Obscura zvuka. Prošle godine je upoznao špansku pevačicu Sandru Beldu Martinez (nekada članicu benda Superete) i zajedno sa njom, svojim bratom na bubnjevima i Madokom Fukuishimom na klavijaturama snima dugo očekivani debi album Close to the Ocean.