LJUDI IZ GRADOVA Svaki pojedinac postaje svestan da niko ne mora biti genije da to uradi sam. Da sam stvori svoj mali svet koji će činiti ton u ritmu velikog grada. Da li svaki čovek igra u svom životu ulogu na koju je pristao iz kompromisa. Da li je bitno prihvatiti sebe i okolinu u pravom i ogoljenom smislu ili glumiti svoj petparački život. Junaci više-vekovne serije „Beograd“, u kojoj smo mi trenutno statisti, svima nama postavljaju kriterijume življenja koji će razbiti mnogobrojne predrasude o dobrim i finim sugrađanima koji samo tako izgledaju. Da li je svaki život istorija za sebe. U trenutku ekspanzije hiper potrošačkog društva u kome je sve kristalno čisto, jasno i politički korektno, u danima kojima nam se čini da kojekakve spodobe iskaču iz ekrana i trpaju nam u ruke raznorazne deterdžente, kondome, omekšivače i dve hiljade i jednu vrstu piva, mi pripadnici jedne generacije koja je već lagano izgurana u epohu, i koji smo svedoci godina kada je „video killed the radio star“, bežimo u grad. Bežimo, ponovo, među ljude. Sredstvo masovne hipnoze je međutim naišlo na podozrenje onih koji dolaze. Na nove generacije. „Mi smo hrabri, mi smo jaki, ljudi iz gradova“. Svaki pojedinac postaje svestan da niko ne mora biti genije da to uradi sam. Da sam stvori svoj mali svet koji će činiti ton u ritmu velikog grada. Prethodnici su inovirali za nova pokolenja čitav spektar jednostavnih projekata, koji vape za nadogradnjom. Umesto da čeka na sledeću veliku stvar koja će ga uzbuditi, bilo ko sa ovim novim osećajem autonomije, može sam da učini da se to desi. Umesto da zavise od komercijalnih medija, počev od uticajne štampe i televizije, da im oni kažu šta treba da misle, svako može da stvori svoj kulturološki projekat. Uz dovoljno napora i saradnje mogu čak i da svoju pamet objave i distribuiraju.Takvo jačanje ličnosti vodi ka drugim mogućnostima u oblasti samozapošljavanja i aktivizma. To je put do jačanja grada. Revitalizacija javnog života. Povratak na ulice, ponovni ulazak u socijalne tokove života. Beograd je grad koji je strpljiv i ume da sačeka generacije zabludelih potomaka, koji samo iz priča znaju o njegovom sjaju i veličini kada su ga pre samo dvadesetak godina poredili sa Londonom ili Njujorkom. U prelomnom životnom trenutku užasno je bitno da svako sebi da vremena da se u odlasku iz sebe, zaustavi na početku Brankovog mosta na staro-gradskoj strani. „Yellow brick road“ koji za početak vodi u Novi Beograd a potom i dalje ka aerodromu, popločan je željama i snovima koje samo okretom od 180 stepeni možete rasuti po svom gradu i podeliti ih sa svima nama. Učinite nam život lepšim. Uterajte svoje snove u svojevrsne kulturne sisteme. Pozorišta, bioskope, galerije, tv i radio stanice, knjižare. Podelite svoju čežnju za životom sa svojim sugrađanima. Grad će znati da Vam se zahvali. Možda i dobijete ulicu sa svojim imenom. Zamislite samo ako ta ulica bude od žute cigle!? Dule Nedeljković