SVETSKI POKRET za vreme LETNJIH GODISNJIH ODMORA
DUGO POPODNE. HOT & STICKY. NEVIDLJIVA TENZIJA. NEISPAVANOST.
Moguca scena br.01 ======================
68°C. Urbani express lonac.Cvrci utihnuli. Muve odmaraju. Komarci spavaju. Psima jezik do poda. I meni. Ulice puste. Asfalt se topi. Upeklo sunce… Tisina pred oluju.
Ritam prethodne noci . Mozdane vijuge se razvlace k'o izgazene zvakace gume. U nervnom sistemu kurslus : struja na sve strane. Zavaljen u kaucu gledam svoja stopala, umorna i otecena, bacena na sto. Razmisljam kako bi limun-sodu bilo dobro popiti pre nego sto izlapi, pre nego sto kocka leda nestane. Cvece u vazi plasticno. Plastican I ja. Telefon cuti. Znam da ce obrisi tela zauvek ostati na presvlaci ali u ovom momentu ja tu nista ne mogu da promenim.
Tisina je izmedju dve bure. Nocasnja je bila luda i nezaboravna iako se niceg ne secam…, pa ipak nestrpljivo cekam noc koja dolazi. Sve je zivotno, puno energije i optimizma iako se ne vidi, iako sve cuti, iako je mrtva tisina. Ponoc je jos uvek daleko. Umirem od zedji a osetim vodu. Cujem je. Cujem je iz kupatila.
-Ima nekog !... Limun-soda me vise ne brine.
Cekajuci vreme… Cekajuci da prodje, pravi je trenutak da pustim muziku… Glasnu tisinu. Glasno !!!
