17:01
01
MAR
2009
| 3 | 2 | 771 | 7 | 9 |
U2 (Ју ту) је ирска рок група. Бенд чине: Боно (Пол Хјусон), као вокал, усна хармоника и повремено гитара, Еџ (Дејвид Еванс) гитара и клавијатуре, повремено вокал и бас, Адам Клејтон (Adam Clayton) као басиста и Лари Мален бубњар.
Група U2 је до данас продала више од 120 милиона студијских албума и више од 50 милиона компилација и снимака живих наступа, шест пута је имала неки од албума на првом месту америчких топ-листа а девет пута у Британији. Освојили су 22 Греми награде[1], највише након Стивија Вондера.
U2 је једна од најпопуларнијих рок група свијета још од осамдесетих . Група је политички активна, посебно у сфери људских права. Активисти су пројекта Make Poverty History, а Боно је активиста и организације "DATA" (Debt, AIDS, Trade in Africa - Државни дуг, сида и трговина у Африци)
Садржај |
Група је формирана у Даблину у суботу 25. септембра 1976. Четрнаестогодишњи Лари Мален Јуниор објавио је на средњошколској огласној табли да тражи музичаре за свој бенд. Убрзо су имали прву пробу у Ларијевој кухињи.
Групу, тада познату као „Бенд Ларија Малена“, чинили су Мален на бубњевима, Адам Клејтон на бас гитари, Пол Хјусон (Боно) као вокал, Дејв Еванс (Ди Еџ) на гитари, његов брат Дик Еванс и Маленови другови Ајван Макормик и Питер Мартин на гитарама. Након неколико седмица су и Мартин и Макормик избачени из групе јер су били сувише млади да би свирали на уговореним наступима по баровима. Касније су име промијенили у Feedback. Иако су познати као ирски бенд, два члана, Еџ и Адам Клејтон су Британци по рођењу.
Хјусон је добио надимак „Боно Вокс“ по називу рекламне кампање компаније која је продавала слушне апарате (vox bona на латинском значи „добар глас“). Наиме, један његов друг је рекао да он пјева толико гласно да наглувим неће требати слушни апарати. The Edge (en:- ивица или оштрица) је добио надимак од Боноа који је сматрао да је овај увијек „на ивици“ због ситуације у свијету. Боно је такође мислио да је „оштрица“ најбољи опис Еџовог облика главе.
Након 18 мјесеци проба промијенили су име бенда из Feedback у The Hype. Када су 1978. наступали на једном фестивалу примијетио их је један од судија – Џеки Хајден (Jackie Hayden) који је био продуцент „CBS Records“-а. Освојили су прву награду и 500 фунти, а Хајден им је дао на располагање студио како би снимили свој први демо.
Дик Еванс (Еџов брат) најавио је одлазак из групе марта 1978. након чега су одржали опроштајну свирку. У мају је Пол Макгинис постао њихов менаџер.
Нису били задовољни именом "The Hype". Неко је рекао: "Како вам звучи У2? То је име подморнице и шпијунског авиона а и двозначно је (U2 – you too – и ти; и ја тебе)". То се поклапа и са њиховом филозофијом да и публика учествује у стварању музике и да сте „и ви“ (U2) дио музике.
Четворочлана група, већ позната у локалним оквирима, објавила је први сингл „U2-3“ у септембру 1979. Пјесма је стигла на врх ирских топ-листа. У децембру те године група је отпутовао у Лондон на први наступ ван Ирске који, међутим, није успио да привуче пажњу енглеске публике и критике.
У марту 1980. потписали су уговор са Island Records-ом (Ајланд рекордс). У октобру су објавили први албум Boy који је одушевио критичаре и сматра се једним од најбољих дебија у рок историји. Група је по први пут свирала ван Ирске и Велике Британије током турнеје која је услиједила по објављивању албума Boy.
October, њихов други албум, објављен је 1981. године. За овај албум су карактеристични религиозни текстови. Боно, Еџ и Лари су предани хришћани и то се види кроз њихове текстове. Њих тројица су приступили религијској групи из Даблина званој Шалом (Shalom - на хебрејском "мир"). Ово их је навело да преиспитају однос између хришћанске вјере и рокенрол живота. Размишљали су и да напусте музику. Међутим, убрзо су почели рад на другом албуму. Иако је Библија Боноу увијек била извор инспирације, October је једини U2-ов прохришћански албум. Ово је и њихов највећи неуспјех – албум са најнижом продајом и најслабијим критикама. Њихов други албум је уједно и једини албум који нема ни једну пјесму на њиховим The Best Of компилацијама.
Године 1983. издају трећи албум пос насловом „War“. Овај албум представља прекретницу у стилу и почетак грађења јединственог „U2“ стила који ће ову групу сврстати међу најутицајније рок групе свих времена[тражи се извор].
Пјесма Sunday Bloody Sunday говори о рату у Сјеверној Ирској. Пјесма почиње изражавањем бијеса због „Крваве недеље“ (енгл. Bloody Sunday). Овај инцидент се догодио током демонстрација 1972. када су специјалне јединице британске полиције отвориле ватру на демонстранте и убиле 14, а раниле 13 лица. Присутни демонстранти и новинари тврде да су жртве биле ненаоружане.
Када су неки текст ове пјесме протумачили као позив Ирској републиканској армији (IRA) на борбу против британске власти, Боно је одговорио ријечима које се сврставају за најчувеније икад изговорене на концерту[тражи се извор] и које су забиљежене на концертном албуму Under a Blood Red Sky This song is not a rebel song. This song is Sunday Bloody Sunday (Ово није побуњеничка пјесма. Ово је „проклета (крвава) недеља“).
Извођење ове исте пјесме 9. новембра 1987. забиљежено је на „U2 - Rattle and Hum“ (комбинованом концертно-студијском албуму), десило се један дан након бомбашког напада ИРА-е у „County Fermanagh“ (Сјеверна Ирска) када је погинуло 11 особа. Током извођења ове пјесме Боно је викнуо: Fuck the 'revolution („Јебала вас револуција“). Боно је овим јасно показао да се супротставља ирским екстремистима и уопште насиљу и онима који га подржавају.
Њихова пјесма „New Year's Day“, која свакако спада у њихове најбоље[тражи се извор], била је њихов први међународни хит и прославила је групу и ван простора Ирске и Британије. Овоме је доста допринело што је „MTV“ често пуштао спот са овом пјесмом и тиме је представио широј публици. Током „War Tour“ турнеје U2 је по први пут имао распродате концерте по Европи и САД.
Током ове турнеје су снимили диск са концертним наступима под називом Under a Blood Red Sky
Још 1983. почели су да раде на четвртом албуму који су продуцирали (аранжирали) Брајан Ино и Данијел Леноис. The Unforgettable Fire је име серијала умјетничких слика које су сликали преживјели након нуклеарних експлозија у Хирошими и Нагасакију. Албум је објављен 1984. године.
Бонови текстови су постали њежнији и поетичнији, Еџ је све више тежио ефектима у свирци, а ритам секција је опуштенија и звучи више "фанки". Текстови су ипак, иако мање контроверзни, задржали изражен политички набој.
Најпопуларнија пјесма са овог албума, "Pride (In the Name of Love)", је пјесма о борцу за људска права Мартину Лутеру Кингу. Једна од најпопуларнијих пјесама групе тражи се извор, као и највеће изненађење овог албума, је шестоминутна пјесма Bad. Пјесма говори о зависности од хероина. Овај проблем је био посебно изражен у Даблину средином 80-их.
Током турнеја на којој је промовисан нови албум, група је по први пут свирала серију великих концерата у затвореном простору. Група је наступила и на Live Aid концерту за помоћ Етиопији након велики епидемије куге у јулу 1985. Овај наступ је гледало више од милијарду људи широм планете. Није се очекивало да ће наступ U2 привући највише пажње, а главни догађај цијелог концерта је био 13-то минутно извођење пјесме Bad током којег је Боно сишао са бине и плесао са публиком. Међутим, оволико трајање пјесме није било предвиђено будући да је група планирала да наступ заврши пјесмом Pride. Бонов испад разљутио је остале чланове групе који су затражили од Бона да напусти групу. Лари Мален је касније рекао да су њих тројица чак размишљали да напусте бину док је Боно био у публици. Боно је одлучио да узме одмор од неколико седмица током којег ће размислити о томе. Медији и критичари су овај наступ прогласили најбољим на Live Aid-у, Боно је остао у групи, а данас се овај концерт сврстава у легенде рок концерата и примјер Боновог необичног и блиског односа са публиком[тражи се извор].
Музички часопис „Rolling Stone“ је 1985. рекао да је „за нову генерацију љубитеља рок музике U2 најважнија група, а можда и једина важна“.
Деветог марта 1997. године излази пети албум групе. Већина обожавалаца овај албум сматра њиховим најбољим[тражи се извор]. „The Joshua Tree“ се продао у 15 милиона примјерака широм свијета. На овом албуму се налази и пјесма „With Or Without You“ која је један од њиховим највећих успјеха и многи је сматрају најљепшом пјесмом свих времена Шаблон:Тражи се извор. На албуму су и „Bullet The Blue Sky“, „Where The Streets Have No Name“ и „I Still Haven't Found What I'm Looking For“.
Исте године почиње и једна од њихових најславнијих турнеја[тражи се извор] у којој ће одржати чак 110 концерата широм свијета.
Група U2 је познатаи и по хуманитарном дјеловању. Боно је посебно активан у кампањама за помоћ неразвијеним земљама Африке. Неке кампање за поштовање људских права у којима су учествовали:
| 2 | 425 |
19:55
16
JUL
2008
| 95 | 13 | 6658 | 169 | 33 |
"We are trying to face the reality of a modern world in change and tension and reply to it with freedom and responsibility."
Darko Rundek
In the mid nineties, when Yugoslavia broke into pieces, Darko Rundek packed his bags and headed for Paris. As singer and lyricist of the legendary New Wave band "Haustor", he was a hero to his many fans. In Paris he had to start all over again.
From his new base in an outlying banlieu, he began writing music for theatre and over the next few years released two solo albums until during the making of a third album, "Ruke", the Cargo Orkestar was born.
What began as a gathering of old and new friends quickly developed into a formidable creative unit, with each participant bringing their own special skills: Isabel, the French violinist with her wide experience of many musical worlds, who has worked with theatre director Peter Brook and Nina Simone; the electronic musician Vedran Peternel, with whom Darko Rundek broadcast radio transmissions to the main land from a cargo ship in the Adriatic Sea during the dark years of civil war; video artist Biljana Tutorov, whose projections accompany the Cargo Orkestar's concert performances; multi-instrumentalists Dani Pervan and Dusan Vranić; the trumpeter Igor Pavlica, Darko Rundek's old colleague from the "Haustor" days, plus Emmanuel Ferraz the French/Portuguese trombonist and the French double-bass player Bruno Arnal.
An international conglomeration making music of no fixed abode and carrying it across the borders in the hold of their imaginary rusty freighter: the Cargo Orkestar.
*copied from http://www.piranha.de/records/english/artists/art_darko.htm
:: Rundek's music on B92.fm :: Haustor's music on B92.fm :: Darko Rundek's Website ::
12:35
11
JUL
2008
15:57
27
MAR
2010
| 2 | 1 | 777 | 39 | 4 |
Spotove možete pogledati na zvaničnom kanalu:
www.youtube.com/officialkartel
Neke od pesama možete preslušati na:
www.soundcloud.com/kartelmusic
Zvanična FB strana grupe je
www.facebook.com/kartelnet
Do sada je bend nastupao samostalno kao i na grupnim koncertima na kojim je između ostalih binu delio sa grupama Kanda Kodža i Nebojša,Vroom,Negativ,Nightshift,Šišarke,Charlie B i drugima a posle nekoliko promena u postavi benda , ovaj trio čine:
Marko Raco (vokal,bas)
Dejan Janjić (gitara)
Živko Grčić (bubanj)
19:54
19
AVG
2009
| 14 | 2 | 1399 | 23 | 2 |
Cult symbols of the Yugoslav New Wave era are the compilation albums Paket aranžman, Novi Punk Val, Artistička Radna Akcija and especially the movie Dečko koji obećava.
Important bands of the Yugoslav New wave were: Šarlo Akrobata; Idoli (famous for their song Maljčiki and its respective video in which they ridiculed the soviet soc-realism); Prljavo Kazalište (started as a punk unit; the title of their second album Crno bijeli svijet which means "Black and white world" holds a reference to the Two Tone movement); Električni orgazam (punk at the beginning, they moved towards post-punk and psychedelia later and were described as "The Punk Doors"); Haustor (mostly reggae, ska and similar influences, but with a more poetic and intellectual approach comparing to some danceable bands); Buldožer; Laboratorija zvuka; Film (one of the first Yugoslav New Wave groups); Lačni Franz and many others.
Some of them genuinely started as New wave bands, while others previously adhered other styles (for example the members of Azra were previously into somewhat hippie style prior to becoming a New Wave band).
As the New Wave perished in the beginning of the 1980s, some of the bands split or took different musical directions. The period around 1982 is considered especially crucial concerning the decline of the New Wave in Yugoslavia. There were several other reasons why the Yugoslav New Wave started to fade beside the notable general decline of the New Wave around the world: the economical crisis in Yugoslavia in the first half of the 1980s and the political instability. Also, the musical genres such as post punk, darkwave and gothic rock, as well as New Romantic and synth-pop already saw a great expansion around the world, including Yugoslavia too.
Šarlo Akrobata changed from its initial ska and reggae-inspired period, embracing a deeper post-punk sound. They were also a support act of Gang of Four in Zagreb, before they finally split in 1981. Milan Mladenović, its notable vocalist and guitar player in 1982 formed the cult band Ekatarina Velika which was noted for its dark poetic post-punk style and intellectual attitude. In the same year, his bandmate Dušan Kojić-Koja formed the group Disciplina kičme, a band influenced by variety of music styles, which later rose to international prominence.
Idoli, Prljavo Kazalište and Film (the latter under the moniker Jura Stublić i Film) later became pop or pop-rock and all of them respectively achieved great mainstream success; During the 1980s Azra gradually moved to a more conventional rock with occasional use of folk rock elements. Johnny Štulić's poetic trademarks were still notable throughout their lyrics; Električni orgazam soon became a successful mainstream rock band inspired mostly by the 1960s including artists such as the Rolling Stones.
The Yugoslav New Wave period is still considered the "Golden Age" of pop and rock music in the countries that emerged after the breakup of Yugoslavia. The Yugoslav New wave scene gave birth to some of the most important Yugoslav acts ever and it was acclaimed by the Western media (notably by Melody Maker) for its quality and originality as well.
In 2004 Igor Mirković made a film named Sretno dijete ("Happy Child") named after a song by Prljavo kazalište. The movie covers the events in the former Yugoslav New Wave scene.
| 2 | 618 |