Lee Young (1918-2008)

Gotovo tiho i krajnje neprimetno nas je u subotu napustio Li Jang, bubnjar, vođa orkestra, producent i, što je posebno zanimljivo, manji brat znamenitog velikog brata, lumena jazz muzike, Lestera Janga (koji je umro dobrih pedeset godna ranije).

Već od početnih uspeha sredinom tridesetih, kada je uspešno svirao sa mnogobrojnim likovima ondašnje jazz/blues/r&b scene (zapaziti: r&b nije ono što se danas uzima za r&b), i gde je svoj stil pratnje prilagođavao trenutnoj situaciji (lista imena sa kojima je tada sarađivao uključivala je i Fats Waller-a, kao i Nat King Cole-a), Li Jang konačno, 1943. sa svojim starijim burazerom osniva zajednički izvanredni orkestar, za koji je aranžmane, između ostalih pisao i jedan Billy Strayhorn (naravno sve je moguće, pa da je i pomenut posao bila Bilijevo tezgarenje kada je davao oduška svom angažmanu kod Djuk Elingtona, morala je da se ima nekakva kinta za hleb i cigare), a za klavirom ritam sekcije bio jedan Jimmy Rowles.

Zajednički bend je kratko trajao, tek nekoliko meseci i iza njega nije ostalo mnogo snimaka, samo par amaterskih transkripcija ondašnjeg radio programa iz Los Angelesa (gde je zapravo, na Zapadnoj obali, bend i svirao, što se može označiti kao začetak West Coast jazz-a).

Posle tragične epizode sa smrću oca ove dvojice muzičara u kojoj je mlađi brat Li, ispao odmereniji, a Lester pobegao glavom bez obzira uz krike ludačkog vrištanja, bend se rasformirao.

Lee zapravo, od tada nije nikada više ponovo ni osnivao i profesionalni angažman je provodio po studijima za snimanje ploča, studijskim orkestrima, pratećim malim grupama i slično. Često bi ovakve grupe bile udaljene od onog što bi se danas zvao čistokrvni džez (koji je izvodio, na primer, Charlie Parker), više se priklanjajući, narodu razumljivijem, ritam i bluzu (distinkcija između ova dva pravca, jazz-a i r&b-a bila je kao kada bi danas neko poredio Mokranjčeve foklorne inkorporacije narodnog blaga u sopstvene kompozicije i kafansko pevanje/arlaukanje na ibarskoj magistrali ili beogradskim splavovima - i jedno i drugo ima prefiks narodnog, zar ne).

Tokom pedesetih i šezdesetih, Li se polako povlači iz sveta muzičkih izvođača, ipak dosta intenzivno radeći i prateći Net King Kola (posebno kada je ovaj izvodio džez reperotar, što se ponekad i dešavalo). Posle Kolove smrti, Li Jang definitivno odlazi u muzičke producente. Ostaje zapaženo da je umeo da, recimo, iz prostorije za konačan miks izbaci jednog Pharoah Sandersa, kako ovaj ne bi uticao "koliko će se na konačnoj ploči jako čuti njegov saksofon".

Ostaće upamćen kao čovek koji je umeo da izvanredno svira sa metlicama, danas gotovo zaboravljenom bubnjarskom priboru.

Zanimljivo viđenje Jangove ličnosti možete pronaći u ovom intervjuu koji je dao pre petnaestak i više godina:

http://content.cdlib.org/xtf/view?docId=hb4w1009p9&doc.view=frames&chunk.id=div00015&toc.depth=1&toc.id=&brand=oac

Čoveče, svirka metlicama. Pamtim jednu iz Sava Centra, kad je svirao MJQ.

Iskreno, zapanjio sam se kad sam čuo da je mladji Jang umro - nisam znao ni da je živ. Jang(er) braća, ko u filmu...što ti je život u senci gromade kakav je bio Lester.

Hvala na prilozima, veoma sam zadovoljan.