Muzikica... sve je to lepo, slusamo ovo ili ono, ali gde zivimo i zasto je bas super sto smo tu... ili nije?

Pre neki dan sam bio u Bloku 38 u Nbgd, gde sam odrastao (inace, sad sam par kilometara odatle, ali malo drugacija mikroklima) i skroz sam se izbedacio. Jebote, kao da sam usao u Bronks ili nesto slicno. Trava nepokosena, drvece ogromno, grane se savile i sve je u nekom sumraku. Nastavim do skole, malo dublje u blok, i smrznem se! Na najvecem zidu grafit, velikim slovima napisano "Blok 38" i nacrtano cetiri-pet likova sa bejzbol palicom, satarom i jos sa necim. Skola razlupana, stakla slomljena, a na prozorima sale za fizicko postavljena zicana ograda da pobesnela deca ne bi lomila jos ono malo preostalih krhotina. Ukapirao sam po ostalim belezima da su deca ponosna na svoje "rukotvorine" i na svoj blok, ali ljudi, pa ti klinci mogu samo da budu nasilnici ili zrtve nasilja... Nekad je oko skole postojala i ograda, ali to je bilo nekad, sad ne postoje ni tragovi. Nazalost, bio sam sa svojom trogodisnjom cerkicom, i smrz'o sam se pri pomisli da ce za par godina ona krenuti u slicnu skolu. Sta da ocekujem? Da li postoji neko u ovoj jebenoj zemlji ko stiti decu? Da li u pomenutoj skoli (osnovnoj) ima droge? DA, NARAVNO!.... Shrinking Universe!

'Ajd, molim Vas nastavite i pokusajte da malo unesete boje u ovo, mozda sam ja slusao samo malo vise Muse poslednjih dana.