Najava 394. emisije     
Svetlana Lukić   
05.03.2010.

 

Ovaj noćašnji sneg je čisto iživljavanje, da je potrajao još koji lep dan, mogli smo da postanemo lideri u regionu i po lepom vremenu; ovako, ostaje nam samo prvo mesto u borbi sa organizovanim kriminalom, reformi pravosuđa, a od prošle nedelje postali smo lideri i u poštovanju ljudskih prava. To je negde u svetu ovih dana lupio Vuk Jeremić. Ponosim se, kazao je, zbog toga svojom zemljom. Imam utisak da nisam jedina koja se stidi toga što živi u zemlji koja ima takvu individuu za ministra spoljnih poslova. U Mađarskoj je pre neki dan rekao da, ako nas primoraju da biramo između Kosova i EU, mi ćemo izabrati Kosovo. Malo-malo, pa izmisli neku dilemu i onda se rve sa njom. Ali ova mu je omiljena, Koštunica ga je odmah pohvalio, jer se mali Vuk vratio ludilu u punom kapacitetu, što bi rekao njegov šef Tadić. Neko je jednom rekao da je Dodik Tadićev Karadžić, Jeremić onda dođe kao  Tadićev Šešelj, a Cvetković kao njegov lični Milan Milutinović.

Cvetković je otputovao u Brisel da nešto kao pregovara; nije mi jasno zašto se građaninu Mirku Cvetkoviću dozvoljava da se predstavlja kao predsednik vlade Srbije. Suviše dugo smo se šalili na njegov račun, ali odbijanje tog čoveka da makar pokuša da radi svoj posao nas suviše košta. Ne samo što onda moramo da slušamo predsednika dok ekspertskim tonom objašnjava zašto nećemo da prodajemo NIS, kako je ugovorio mostove, gasovode i toplovode, nego odbijanje Cvetkovića da bude premijer i pred nama, a ne samo pred njegovom ženom, stvara institucionalnu prazninu na mestu koje je, po Ustavu, najvažnije u ovoj zemlji.

Kao što smo videli, Milan Milutinović je mislio da je dovoljno što svi znaju da je on samo Miloševićev  klovn i da ga zbog toga niko pametan ne može optužiti za zločine tadašnjeg režima, ali Haški sud je, s razlogom, mislio drugačije i on je bio u zatvoru. Da postoji neki civilni haški sud, i Cvetković bi bio ozbiljan kandidat za pritvaranje, jer ne radi ono što je zadužen da radi. Najnoviji primer je odbijanje vlade čiji je on predsednik da raspravlja o onome što se događa u ministarstvu za ljudska i manjinska prava, tačnije o šikaniranju državnog sekretara Marka Karadžića, koji je svojim radom i ponašanjem ovu državu činio malo manje odvratnom. Kao predsednik vlade, tako se i ministar za ljudska prava Čiplić, koji je šikanirao Karadžića, dugo skrivao ispod nekog kamena. Stapao se sa pozadinom i kada je trebalo raspojasanom Đilasu reći da Rome ne može da čisti bagerom, i kada je bilo potrebno od vladika braniti zakon protiv diskriminacije, izjasniti se o paradi ponosa... Bedni ministar za ljudska prava se u svim tim situacijama krio iza leđa Marka Karadžića; kada su Karadžiću pretili smrću i obili mu stan, Čiplić je ćutao - da bi mu na kraju isključio telefon i stajao sa strane dok je neka kučka u ministarstvu psovala Marka Karadžića. Niko, dakle ni predsednik vlade, ni šef države nemaju potrebu da nam se obrate i kažu šta o ovome misle. Pa zna se šta misle: Cvetković ništa, a Tadić da je mali Karadžić virus u sistemu koji mora biti izbačen. Vlast nam je organizovana po principu mafije i neposlušni član porodice mora biti uklonjen, da autoritet glave porodice i njegovih saradnika ne bi bio ugrožen.

Znam mnogo ljudi kojima je ova priča sa maltretiranjem Marka Karadžića teško pala, bez obzira što znamo gde živimo, jer taj čovek jeste najbolje što je ova vlast imala. Negde sam čitala o Plotinovom divljenju jednom rimskom senatoru koji je rešio da oslobodi svoje robove i da im svoju imovinu. Taj senator, gledano legalistički, bio je veliki grešnik, a stvarno je bio svetac u senatu. Njegovo prisustvo, mogućnost da on sedi u senatu bili su veličanstveno znamenje, a to što je za ostale senatore možda bio ludak, samo je bio dokaz da se carstvu sprema katastrofa.

Naučnici kažu da nas od besmrtnosti deli samo 25 godina. Enormno bogati ljudi će pomoću nanotehnologije i robotičkog inženjeringa evoluirati u izdvojenu vrstu. Možda se tome nada i za to se bori naša vladajuća kasta, vremenu kada će bogataši postati superiorni električni insekti, a mi ostali ćemo pobeći u lagume, kao u košmarnom SF filmu...

 

Muzika u današnjoj emisiji:

Lefties Soul Connection - Cover my eyes

Cake - Sad songs and Waltzes

Nick Cave - Into my arms

Najava 393. emisije 

Svetlana Lukić  

26.02.2010.

Danima su glavne vesti u Srbiji poplave, juče se izgleda dvoje dece utopilo u nekom nabujalom potoku, stotine ljudi je evakuisano, hiljade hektara oranica je poplavljeno. Palo je malo više snega, sneg je počeo da se topi i Beli i Crni Timok nam izgledaju kao Beli i Crni Nil. Nema nasipa, a i gde ga ima, ljudi ga koriste kao nalazište građevinskog materijala. Neko u Užicu izgleda nije na vreme digao ustave, novinari snimaju uplakane starce koji su očajni zbog koze koja je ostala u vodi. Sirotinja nam plače za onim za čim se plače po poplavljenim indijskim i pakistanskim selima - jednim grlom neke sitne stoke koja im je jedini izvor prihoda.

Neprijatelji su nam se menjali kroz vekove: Turci, Vatikan, Kominterna, Amerika, Crna Gora, ali je jedan ostajao isti – voda. Plašimo se i reke Topčiderke, jer smo zabavljeni velikim temama i nju zapustili. Leto nam je još veća opasnost, doći će suše, a nismo svih ovih decenija uspeli da navodnjavamo više od jednog procenta poljoprivrednog zemljišta. Voda u kanalu Dunav-Tisa-Dunav je nekada takva da ribe crkavaju i bolje je da je ne puštamo u njive. Ovaj kanal potencijalno može da navodnjava pola miliona hektara oranica, a sada navodnjava 10 puta manje.

Latini stare varalice, što bi rekao Nikola Pašić, pre 2.500 godina su napravili akvadukte od kojih neki i danas služe svojoj svrsi; Sumeri su pre 5-6.000 godina napravili kanale za isušivanje močvara i za navodnjavanje; Acteci su u vreme dok su prinosili ljudske žrtve znali da grad treba srediti urbanistički i planirati rezerve vode za dane kada naiđe suša. Orangutanska pamet koju imamo, da ništa ne učimo iz iskustava drugih, dovela nas je do toga da svoj samosvojni put plaćamo, između ostalog, i ponižavajućim strahom od Belog i Crnog Timoka.

Umesto da popravljamo mostove, regulišemo reke i potoke, popravljamo zube i železničke pragove, mi tražimo od Međunarodnog suda pravde da naredi Hrvatima da promene Zakon o blagdanima i ukinu proslavu dana kada su ušli u Knin; Škundrić prati napredovanje ideje o gasovodu Južni tok koji će nas načiniti balkanskom Rusijom; Dulić na Baliju, ili gde je već kraj sveta, podiže svetsku ekološku svest, a gradonačelnik Kragujevca najavljuje izgradnju još jednog džinovskog krsta, skoro nasred puta. Krst će biti visok 17, 3 metra, raspona 10 metara. Niški krst, koji će biti izgrađen za proslavu godišnjice donošenja Milanskog edikta, biće još viši - 80 metara u nebo će stremiti i, što je navažnije - biće viši od onoga koji su napravili Makedonci.

Ako se nastavi ova zaraza sa gradnjom džinovskih krstova po Srbiji, jednog dana ćemo i mi, kao Uskršnja ostrva, služiti nekim arheolozima za dugogodišnja ispitivanja - šta bi sa onim narodom koji je živeo u podnožju tih krstova, zašto su nestali kada je bilo dovoljno obradive zemlje. To će biti završni pejzaž Balkana. I na Uskršnjim ostrvima su imali sve, i vodu i domaće životinje i morske hrane, ali su onda počeli da grade one kamene divove. Kult kipova postao je predmet takmičenja između delova plemena; pre nego što su izumrli, na svakih deset živih, dolazila je po jedna kamena glava.

Vozimo se trulim prugama iz XIX veka, prelazilmo zarđale mostove, lečimo se u bolnicama koje liče na kazamate, a kazamati nam liče na mučionice. U pančevačkom zatvoru 15 zatvorenika spava u istoj prostoriji, od toga trojica na podu. Imamo zakone koji se plaze jedan drugome, imamo škole iz kojih deca beže jer nema mazuta za grejanje učionica, porodice nam se raspadaju, deca nam se bodu noževima usred grada. Naši uvaženi intelektualci još uvek snevaju o promeni granica, a pristojan svet i dalje ćuti.

I šta sada da radimo - otkud znam. Znam samo da smo već malaksali zatvorenici sopstvene države; možda je ovo doživotna robija, a možda nas neko i pomiluje. Kako god bilo, važno je ne izgubiti zdrav razum, urezivati recke na zid ćelije, brojati dane, godine, obaveštavati se o spoljnjem svetu u koji ćemo možda jednom i stići.

Muzika u današnjoj emisiji:

Paul Weller - Wishing On A Star

Nancy Sinatra - These Boots Are Made For Walkin'

Kings of Convenience - 24-25

                                    Peščanik, 392. emisija: Jaruga

Jedan od anarhista opisuje: Neki Raša sa brojem 0237 mi je oko vrata stavio vezicu koja se nalazila na pendreku i okretanjem mi je stezao oko vrata… Ništa bolje skoro nisam pročitao od jednog aforizma - ako budemo usvojili rezoluciju o Srebrenici sa rečju genocid, kako ćemo Mladiću izaći na oči?

Gosti: advokat Srđa Popović, Vojin Dimitrijević iz Beogradskog centra za ljudska prava i sociolog religije Mirko Đorđević

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković 

                                   Peščanik, 391. emisija: Escobar

Ako jednog čoveka ubiju samo zato što je bio druge vere ili nacije, to je za mene već gotov genocid. Jedan je dosta... Ovo ekonomski neće biti laka godina i ne znam šta pre treba rekonstruisati - Gazelu ili vladu… Ispada da su jedini dosledni u Srbiji - Obraz, Naši i Vojislav Koštunica. A svi ostali, će se dogovorimo…

Gosti: novinari Miloš Vasić i Miša Brkić, psiholog Žarko Korać

Domaćice: Svetlana Lukić i Svetlana Vuković

                                  Peščanik, 390. emisija: Destruktivni gen

DS hoće da nas na svoj način dovede do obećane zemlje, Evropske unije. Velika američka porodica Doner krenula je sredinom 19. veka u obećanu Kaliforniju, ali je na putu zaglavila u snegu. Kad im je ponestalo hrane počeli su da jedu jedni druge, tako je u sunčanu Kaliforniju stigao svaki drugi član porodice Doner.

Gosti: ekonomsita Vladimir Gligorov, sociološkinja Vesna Pešić, novinar Teofil Pančić, osnivači DS-a Desimir Tošić i Slobodan Inić, advokat Srđa Popović, pisac Végel László, psiholog Žarko Korać

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković 

                                    Peščanik, 389. emisija: Maškare

Ako imamo nekoliko hiljada bezbednosno-interesantnih sudija, onda tek ne znam u kakvoj zemlji mi to živimo... Predlažem referendum na kome ćemo da se izjasnimo da nemamo teritorijalnih pretenzija na površinu Meseca... Okrećemo se participativnoj demokratiji koja izgleda tako što ćemo da stanemo na livadu i izvičemo zakon.

Gosti:  profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić, Dejan Ilić iz Fabrike knjiga, dramska spisateljica Biljana Srbljanović

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                                   Peščanik, 388. emisija: Big Blues

Gosti: advokat Srđa Popović, istoričarka Branka Prpa, profesor Žarko Puhovski, dečak Vasa

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                                     Peščanik, 387. emisija: Loše.

Kao da imate božićno drvo u kući, a niko se ne raduje. Sve svetli, sve je okićeno, ali atmosfere nema, nema ručka, svi su posvađani. To je pobeda Tome Nikolića. Znači, on je prevario birače, a birači će da prevare EU. 

Gosti: Žarko Korać iz SDU, Boban Stojanović iz Kvirije, Borka Pavićević iz CZKD, novinari Teofil Pančić i Dimitrije Boarov, profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić, profesor Ljubiša Rajić, reditelj Želimir Žilnik

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                                   Peščanik, 386. emisija: Ambrozija

Jedan je životni bilans. Jedan je završni račun. A svi prave neke prolazne račune i stalno su na dobitku. Tito se na vreme rodio i na vreme umro. I sada svi hoće da budu Tito. Pa ne može. Još su mladi, a već stigao račun.

Gosti: ekonomista Miodrag Zec, psiholog Aleksandar Baucal, predsednik Hrvatske Stjepan Mesić

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković

                                  Peščanik, 385. emisija: Lale za finale

Šta hoćeš, Lukoviću, pa 19-og već možeš da putuješ u Evropu, kukali ste tolike godine, a sad opet niste zadovoljni. Pa nisam zadovoljan i nikad, šta god da mi date, neću biti zadovoljan. Kad mi objasnite zašto nećete da obeležite 11. juli kao Dan sećanja na Srebrenicu, onda možemo da razgovaramo.

Gosti: Biljana Kovačević-Vučo iz Yukoma, antropološkinja Svetlana Slapšak, novinari Željko Bodrožić i Petar Luković

Domaćice: Svetlana Lukić, Svetlana Vuković