B92: Pružanje ruke pomirenja fraza je koja u regionalnim političkim krugovima ima jako mnogo korisnika, svi političari regije koja je donedavno bila u ratovima danas načelno govore o pomirenju koje se istopi na prvoj prepreci koja vreba iz prošlosti. Tako tužba i kontratužba Hrvatske, odnosno Srbije u naknadnim političkim tumačenjima nemaju suštinsko objašnjenje ili saosećanje za nekoliko hiljada mrtvih civila u Vukovaru ili 200.000 proteranih na drugoj strani. Čak i u ovoj priči čujemo da ministar Jeremić, obrazlažući kontratužbu, govori da u stvari pružamo ruku pomirenja. Pomirenje je gradivo koje se jako teško uči i još teže polaže, to se odnosi na Srbiju i na pomirenje političkih partija. Bivši premijer Srbije Zoran Živković traži da se najviši organi njegove partije, Demokratske stranke, čiji je član, izjasne, odnosno odbace deklaraciju o nedavnom pomirenju sa Socijalističkom partijom Srbije. Gospodin Živković je danas u „Kažiprstu“. Dobro jutro, hvala što ste ovde. Pre nego što popričamo o vašoj inicijativi, želela bih da vas pitam kakav je vaš utisak o ovom sporu sa Hrvatskom. Odnosi su prilično zahladneli, naša kontratužba, kako se to kaže u medijima, je zapravo politička odluka. Kakav je vaš utisak o tome, koliko je ona dobra, po vašem sudu?
Živković: Mislim da je i tužba Hrvatske i ova pretnja kontratužbom poraz politike, znači, da je bilo politike i da je bilo želje da se prevaziđu ti problemi iz prošlosti, a sve sa ciljem da nam budućnost bude lakša, bolja i zajednička i posebna, u svakoj državi, ne bi došlo do ovoga. 2001, 2002, 2003. su vođeni razgovori sa Hrvatskom o tome da se tužba povuče, mi smo imali napredak u našim odnosima, ukinute su vize, počela je... Vize su ukinute pre svega zbog Srba iz Hrvatske, pošto je njima bilo najpotrebnije da imaju slobodan prolaz preko te granice. Trudili smo se da dođemo do spiska Srba koji su optuženi pred hrvatskim sudovima da ne bi upadali u pritvor čim pređu granicu, da se ispitaju te tužbe... Bilo je puno napretka i onda od 2004. na ovamo mi imamo potpuno zahlađenje odnosa sa Hrvatskom.
B92: A šta se u međuvremenu promenilo, po vašem mišljenju?
Živković: Pa, promenila se politika koju je vodila tadašnja Vlada, znači ove dve Koštuničine vlade i ova Vlada premijera Cvetkovića u stotinak dana koliko je prošlo očigledno da nije stigla ili nije htela da menja tu politiku. I posebno je poražavajuće to što se nama dešava u Ministarstvu inostranih poslova. Znači, mi svakodnevno imamo...
B92: A šta je poražavajuće?
Živković: Pa, svakodnevno imamo pobede, znači, uvek kad vidim ministra inostranih poslova na televiziji, on kaže da smo mi pobedili negde nešto, a onda nam se dešavaju stvari koje su sve gore i gore po nas, bilo da dolaze iz Brisela, Vašingtona ili iz Zagreba. Znači, moglo je u protekle četiri godine da se sa Hrvatskom pođe napred u tom pregovaranju oko te tužbe, da se nađe nešto što bi se nazvalo vansudsko poravnanje, namirenje, da se nekim izjavama, nekim deklaracijama to prevaziđe i da mi u cilju dobrosusedske saradnje i interesa građana i jedne i druge zemlje prevaziđemo taj problem. Danas kontratužba... ne znam, znači, ja mislim da to... to mi deluje kao preemotivna reakcija. Šta se time dobija? Neko će postaviti pitanje kontratužba za Oluju iz '95. godine, a zašto sada, zašto su Srbi čekali 12 godina da podignu tužbu za nešto što se desilo pre 12 godina, zašto nije podneta tužba '96. ili '97. ili '99. ili 2001., nego danas. Ovo je.. liči mi na parničenje, a parničenje nikad ne može da zameni politiku.
B92: Kakav je vaš utisak kada gledate hrvatski politički vrh, da li oni žele da poboljšaju odnose?
Živković: Isto važi i za hrvatski vrh politike, znači, oni zbog svojih unutardržavnih interesa, zbog interesa unutrašnje politike, evo, sad će ovo predstaviti kao veliku pobedu i na tome će veslati narednih nekoliko meseci ili možda i više, bez stvarne želje da učine ono što je obaveza političara, posebno političara u vlasti i u Hrvatskoj i u Srbiji, a to je da pokrenu život napred, da ljudima bude bolje. Ovo je jedna igra političara koja se obija o glavu građanima.
B92: Čime može da se objasni činjenica da je poslednjih meseci u regionu nastala dosta zategnuta atmosfera, ne samo između Srbije i Hrvatske, nego tu je i Kosovo, tu je i Makedonija i Crna Gora i tako dalje? Da li postoji jedan faktor koji je uticao na to, a sve vreme pričamo o dobrosusedskoj saradnji? Svi u regionu imamo obavezu da sarađujemo da bismo ušli u Evropsku uniju i svi se pozivaju na to.
Živković: Naravno, nije svuda isto i nisu svuda isti razlozi za pogoršanje te regionalne saradnje, ali je u najvećem broju slučajeva, a to je slučaj u Hrvatskoj i u Srbiji posebno, to je nesposobnost vlasti da rešava unutrašnje probleme od kojih narod živi. I onda se uvek traži emotivni ventil u tome da ćete da nekoga preko granice napadnete oko nečega.
B92: Je l' to mehanizam svake vlasti? Jeste vi imali tu vrstu mehanizma da zataškavate jedan problem izmišljajući drugi ili stavljajući u prvi medijski plan drugi? Je li to mehanizam po kom funkcionišu sve vlasti?
Živković: To nije univerzalni mehanizam i mislim da je svima jasna razlika između onoga što je radila Vlada koju sam ja vodio, odnosno Vlada Zorana Đinđića koju sam ja vodio zadnju godinu dana i onoga što se dešava posle. Mi se nismo trudili da budemo popularni, mi nismo imali hokus-pokus rešenja, mi nismo obećavali da ćemo rešiti problem nezaposlenosti za dve-tri godine, mi nismo obećali da ćemo da sačuvamo teritoriju, da ćemo da budemo dobri sa svima na svetu, da smo najbolji na Balkanu. Ne, mi smo pričali ljudima objektivne probleme, znači, o tome da nam je loša državna uprava, da su javna preduzeća neefikasna, da je privreda upropašćena i da će biti puno, puno posla da se sve to popravi. Naravno da je ta vlada i Zoran Đinđić lično i moja Vlada imala nizak rejting zbog toga, ali to je posao reformske vlade, prve tranzicione vlade, da ljudima kaže istinu. Od 2004. godine na ovamo se pričaju bajke, bajke da će da nas spasi Rusija, da će da nas spasi Evropska unija, da ćemo da spasimo sve, da ćemo biti sa svima dobri, da naš rejting u svetu rapidno skače, da naši vodeći rukovodioci imaju lične prijatelje među političarima u svetu, da će sve biti u redu.
B92: Ali je činjenica da su pomaci ipak napravljeni i da smo u boljoj poziciji nego tada.
Živković: Protok vremena... U odnosu na 2003. ne, apsolutno, znači, u odnosu na 2003. protokom vremena se standard povećao zato što su one privatizacije koje su urađene do tada počele da donose rezultate i zato što je u međuvremenu...
B92: Saradnja sa Hagom je poboljšana.
Živković: To nije tačno da je saradnja sa Hagom popravljena, bila je odlična u 2003....
B92: Kako nije? Imamo još dva haška optuženika.
Živković: Bila je odlična u 2003. godini i mi smo u 2003. bili isto daleko od kandidature za Evropsku uniju kao danas.
B92: Ali ja ne bih da sada to upoređujemo, zato što...
Živković: Vi ste počeli...
B92: Ne, nisam, samo sam pitala za mehanizam, a vi ste onda počeli da analizirate svoju vladu.
Živković: Nisu isti, znači, možete da vodite politiku tako što ćete da pričate istinu ili da vodite politiku tako što ćete pričati bajke.
B92: Ali smo počeli o tome zašto su regionalni odnosi tako strašno poremećeni i da li postoji jedan faktor koji je na to uticao, da li se može jednim faktorom promeniti sve?
Živković: Nesposobnost političkih elita da rešavaju životne probleme građana i onda prebacivanje na drugu temu.
B92: Kako objašnjavate činjenicu da svi političari danas, ali i ovde u Srbiji pričaju o tom pomirenju? Evo, i ministar Jeremić je juče rekao - Uprkos svemu mi pružamo ruku pomirenja Hrvatskoj, što lepo zvuči.
Živković: Pa, lepo zvuči ako deluje iskreno, ako ne deluje iskreno, bilo ko to da kaže, onda je to smešno.
B92: Kako vi razumete pomirenje u političkom smislu?
Živković: Pomirenje nije samo... i u životu i u politici, nije politika neko vanživotno stanje, to je deo života bilo kog od nas... Ne morate sa svima da se pomirite, ja sam protiv pomirenja sa svima, ne mogu da se pomirim sa kriminalcima, ne mogu da se pomirim sa lopovima, ne mogu da se pomirim sa onima koji su radili meni o glavi, mojim prijateljima, mojoj državi, mom narodu, i koji se nisu promenili nego samo rekli - nećemo više. Nema potrebe da budete sa svima dobri, ali ako hoćete da napredujete onda gledate pragmatično ko vam je potreban u tom napretku.
B92: Ako su potrebni i ti o kojima govorite?
Živković: Ako su vam potrebni dobri odnosi sa susedima, naravno da ćete da se pomirite sa njima, jer vam trebaju da biste zajedno pošli put Evrope. Ako su vam potrebni dobri odnosi sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama kao „decision makerima“ na ovom svetu onda ćete biti dobri i sa njima, ako vam treba Rusija zbog gasa, i tu ćete se pomiriti, ali to ne znači da treba da pređete granicu crvene čuvene linije, pa da onda kad vam trebaju Rusi za Kosovo da im poklonite NIS za nekakav potok koji je, evo, ni Putin više ne zna da li će da bude iskopano, odnosno da li će taj gasovod uopšte da se pravi. Tako da ne morate da se pomirite sa svima nego se, posebno to važi za političare koji nisu u ličnoj svađi sa nekim nego oni predstavljaju birače, deo građana, većinu građana, manji deo građana, i oni moraju da se, štiteći interese tih građana nekad sagnu, nekad kleknu, nekad pokažu snagu, ali sve u cilju da ta država i taj narod živi bolje. I to nije nikakva demagogija, zbog toga postoji politika.
B92: Zašto se onda jedna velika politička partija kao što je DS iz pragmatizma ne bi pomirila sa drugom političkom partijom koja se zove SPS?
Živković: Pa, evo, to se desilo pre mesec dana, potpisivanje te deklaracije. Šta je bolje ili šta mislite da će biti bolje? Čak je predsednik Demokratske stranke rekao da kad on potpiše nešto i kad se nešto dogovori sa SPS-om, skoči kurs, skoči dinar. E, pa da vas obavestim, u tih mesec dana kurs je, desilo se obrnuto ovog puta. Dve stvari tu treba razlikovati, jedno je koalicija sa SPS-om, a drugo je deklaracija o pomirenju sa SPS-om.
B92: Zašto ste sada, posle mesec dana, pokrenuli zvaničnu inicijativu, ili ste je možda ranije pokrenuli, pa je sad dospela do medija? Ja ne znam, ali vidim da je sada to aktuelno.
Živković:Nisam, odmah sam, sutradan sam rekao da je to... ono što sam napisao...
B92: Tako je, zvanična inicijativa za organe stranke.
Živković: Sutradan sam rekao da je nerazumna, nemoralna i nestatutarna. Trebalo mi je 15 dana da dođem do adresa članova Glavnog odbora, pozvao sam stranku da mi daju adrese članova Glavnog odbora da ostvarim svoje pravo po jednom članu statuta gde član Demokratske stranke može da pokrene inicijativu. Hteo sam da napišem pismo svim članovima, dobio sam odgovor da ne mogu to da dobijem. Onda sam morao da tražim polako adrese tih 360 i nešto članova, kad sam skupio sve te adrese, onda sam poslao u prošli ponedeljak pismo. Znači, nisam se dosetio kasno nego je to bila tehnika, znači, i to je, nisam lobirao, nisam zvao nikoga pre toga, da kažem - ja pokrećem nešto, pa mi ti odgovori pozitivno. Ne, to je moja obaveza kao nekoga ko je u toj stranci više od 15 godina i nekoga ko je prošao to vreme devedesetih i koji smatra da to vreme devedesetih nisu bili međustrančki sukobi nego su oni pucali u nas, u narod, pa i u nas.
B92: Dobro, šta želite da postignete? Vi ste već rekli šta mislite o svemu u javnosti. Šta želite sad ovim?
Živković: Naravno, hoću pored ta dva argumenta nerazumnosti i nemoralnosti da se pozovem i na treći argument, a to je nestatutarnost. Znači, ne može Demokratska stranka koja drži vlast u celoj državi, što je dobro, da ne poštuje svoje akte. Znači, deklaraciju po statutu DS-a može da donese samo Skupština stranke.
B92: Koliko sam razumela gospođu Kolundžiju, Glavni odbor je ovlastio predsednika da to uradi.
Živković: Moguće, ali Glavni odbor i dalje nije Skupština stranke, Skupština stranke je telo od 1.500-1.600 ljudi, možda sad i više i zove se Skupština i nikakav Glavni odbor ne može da bude surogat za Skupštinu, niti predsednik treba da bude surogat za Skupštinu. Prema tome, neka se izjasne, neka kažu da ja grešim, statutarno ne grešim sigurno.
B92: Ali zašto vam je stalo do toga da se izjasne i da kažu makar i da vi grešite? Zašto vam je stalo do toga?
Živković: Zato što znam da sam u pravu, zato što je besmisleno praviti pomirenje sa strankom koja je kriminalne prošlosti, a dokaz je tome da imate Miloševića kao predsednika te stranke u nekoliko sudskih presuda za ubistva, za atentate kao inspiratora. Samo nije bio živ i nije bio u zemlji pre toga, pa nije moglo da mu se sudi, inače bio bi osuđen. Ta ista stranka sada ima zajedno sa Palmom i penzionerima stotinak-dve stotine hiljada glasova, koga oni predstavljaju?
B92: Dobro, dovoljno da se napravi koalicija, dovoljno za DS da napravi vladu.
Živković: Ne, ne, ali dovoljno da se napravi koalicija... ne, mogla je da se napravi koalicija i sa radikalima. Pre šest meseci je Toma Nikolić bio najveći đavo u Srbiji za Demokratsku stranku i za demokratske snage i onda je Demokratska stranka spašavala Srbiju od Tome Nikolića, a sad se najavljuje koalicija sa Tomom Nikolićem. Pa, šta se tu dešava? Je l' se neko promenio nekim magičnim štapićem za šest meseci, postao bolji?
B92: Dobro, ali šta treba da radi Demokratska stranka ukoliko osvoji veliki broj glasova i ne može da napravi vladu, i izbor joj je to?
Živković: Da uđe u koaliciju sa SPS-om, ali da SPS bude zakrpa u toj koaliciji, jer je njena vrednost - vrednost zakrpe i da DS sprovodi svoju politiku u toj koaliciji. Ja sam bio u saveznoj Vladi gde je DOS bio u koaliciji sa SNP-om Crne Gore. Znači, to je za nijansu gore nego SPS, nećete verovati, znači, ako su ovi kripto kriminalni komunisti, ovi su bili trockisti, ali su oni... mi smo morali da budemo sa njima u koaliciji zbog izbornih rezultata, ovi su u toj koaliciji bili zaduženi da se voze automobilima i da popiju flašu viskija dnevno, a mi smo vodili našu politiku. Znači, to je bila politika DOS-a, sve odluke su bile odluke DOS-a. U koaliciji SPS-a, Palme, penzionera i DS-a prvo se ostvaruju programski ciljevi penzionera. Koji? To je stranka za koju je glasalo 0,1% penzionera.
B92: Dobro.
Živković: Ne, ne, nije dobro, nije dobro, znači, u koaliciji jedne minorne stranke danas i velike stranke DS, ta minorna stranka zagađuje DS svojom politikom. To mora da se sredi.
B92: Zašto ste vi i dalje u Demokratskoj stranci ako je ona zagađena?
Živković: Zato što je DS... najlepše godine sam proveo u njoj, neozbiljno, ali ozbiljno, to je moja stranka, niko ne može da me isključi iz moje stranke, ja mislim da je ta stranka jedina sposobna da Srbiju značajno pomeri napred prema Evropi, samo da radi ono što joj piše u programu i statutu.
B92: Ali vi jako ružno pričate o toj partiji.
Živković: Nije tačno. Šta sam ružno rekao?
B92: Pa, evo, sve ovo što ste dosad rekli, o pomirenju, o...
Živković: Šta sam rekao što nije tačno? Znači, nekoliko dana u novinama postoje komentari te moje inicijative, tu se spremilo, i istoričari i CESID i razni kandidati za ambasadore koji se trenutno predstavljaju kao komentatori i analitičari...
B92: Dobro, ljudi imaju pravo da kažu šta misle, kao i vi.
Živković: Slažem se, ali niko nije rekao nijednu ozbiljnu zamerku na moj tekst. Odgovori su - pa, eto, doneta je, pa što da je kvarimo. Ja kažem Skupština može da donese deklaraciju, oni kažu - pa, Glavni odbor je doneo... Kakve to veze ima? Pa, onda u Živkovićevoj vladi su bili ratni zločinci, to je jedna glupost koju je rekao jedan mlad istoričar iz neukosti, pa sam ga juče zvao telefonom da mu kažem da to nije tačno. On je rekao Perišić je bio u vašoj Vladi. E, dok je on bio u Vladi on nije bio optužen za ratne zločine, ni u Vladi Zorana Đinđića i u mojoj Vladi ne bi bio niko ko je ostao dužan za parking, a kamoli da je optužen za nekakve ratne zločine. To su važne stvari, znači, ja sam poneo deklaraciju, pošto niko to nije čitao, verovatno.
B92: Pa, ne verujem da nije.
Živković: Pa, mislim, ono... možda je neko trčao preko tog teksta, ali... Znači, ja nisam ulazio u inicijativi u detalje koji su arhigluposti. Znači, evo, imate, sad ću vam reći par detalja. Kaže deklaracija - 'Mi oduvek pripadamo Evropi i delimo evropske vrednosti.' Je l' to važi i za vreme kad je Milošević bio vlast ovde? Jesmo i tada delili evropske vrednosti? Ja mislim da nismo, a kad ovo piše u deklaraciji to znači da je to pranje SPS-a. Imate još.. pominje se duhovni prostor, javni mediji, kao da postoje tajni mediji, pa sad će da.. ovde se jačaju javni mediji, zaboga, naravno da postoje samo javni, ali... Imate recimo i jednu ordinarnu glupost koja kaže - 'Privreda mora da se obnovi svim raspoloživim sredstvima, zarez, deviznim rezervama i tako dalje.' Privreda da se obnavlja deviznim rezervama? Pa, to je.. o tome je razmišljao Gadafi jedno vreme i Čaušesku, ali su odustali. Znači, imate... ovo je pisao neko ko je loše kopirao Miru Marković i to je tekst koji je onako sramota za bilo koga, a kamoli za Demokratsku stranku.
B92: Dobro, i sad mene zanima koji vi efekat želite da postignete sada ovom inicijativom. Šta očekujete da će da se dogodi kada ta inicijativa stigne na sto pred članove organa vaše stranke?
Živković: To je kao da pitate nekoga u ludnici, a da nije štićenik, šta pokušava da uradi...
B92: Pa, šta želite?
Živković: Hoću da kažem ono što misli većina članova Demokratske stranke i funkcionera DS-a.
B92: A kako to znate?
Živković:... ali ne sme... Pa, zato što imam kontakte sa njima, a ne smeju to da kažu. I sigurno ogromna većina članova, odnosno birača DS-a. Znači, recite mi da li bi ljudi koji su glasali za Demokratsku stranku glasali za nju kad bi znali da će ona ući u koaliciju i pisati deklaraciju ovog tipa sa SPS-om. Da Krkobabić bude šef vlade, koji postrojava MMF, Vladu i Narodnu banku, da vam kroz Vladu trči ovaj, kako se zove, Mrkonjić... Molim vas, pa, da li bi?... Ja sam glasao za DS, ne bih glasao za DS da sam znao da će da napiše ovu deklaraciju sa SPS-om. Znači, hoću da...
B92: Ali smatrate da je dobro praviti koaliciju?
Živković: Koalicija kao nužnost u kojoj SPS treba da bude zakrpa.
B92: Da li vi sve te članove i funkcionere stranke za koje tvrdite da su protiv ove deklaracije želite da animirate na jedan poseban način ovom inicijativom?
Živković: Ja im dajem priliku da spasu čast DS-a.
B92: U kom smislu?
Živković: U tom smislu da na Glavnom odboru glasaju da se poništi ta deklaracija. To ne znači da se razvrgne koalicija, to ne znači da se preda vlast radikalima i crnom đavolu, nego samo tražim da se ovaj sramni tekst...
B92: Da li to znači cepanje stranke?
Živković: Naravno ne, naravno ne. Drugo, i pre toga, ovaj tekst je ništavan jer je potpisan od neovlašćenog lica, ne može deklaraciju da potpisuje bilo ko osim ako Skupština ne donese takvu odluku i zato taj tekst treba odlukom Glavnog odbora...
B92: Mislite da šef stranke nije ovlašćeno lice?
Živković: Nije ovlašćen, osim ako Skupština stranke ne donese... ne glasa za takvu deklaraciju, što se nije desilo. Ne cepam stranku naravno, to je, znači, verovatno i malo dete u Srbiji zna kako se cepaju stranke, pošto je to onako čest slučaj, čest običaj, pa sigurno da ovo što ja radim je potpuno suprotno od toga. DS je jedina stranka...
B92: Kako suprotno?
Živković: Pa, tako lepo što da sam hteo da je cepam onda bih izašao sa svojim programom. Ja ovde spašavam čast i pozivam druge da spase obraz i čast DS-a, jer je ona jedina koja može da pomeri Srbiju napred, samo kad bi počela da ponovo radi po svom programu i svom statutu. Znači, ja pokušavam, kako bi se to reklo u vreme komunizma, da zaštitim DS od revizionizma. Evo, recimo, to bi bio izraz '65. godine, a danas ja pokušavam da stranku vratim u onaj posao koji je.. u onu misiju, na one ciljeve zbog kojih je ona osnovana, koji su definisani u njenom programu. Ja bih voleo da ljudi koji vode DS danas, većina njih pročita program stranke. On je malo neobičan, nije kao kod drugih stranaka, malo je dug, zahteva volju za čitanjem i razumevanje političke teorije i političke prakse, ali neka učine napor, neka pročitaju to i onda će videti da rade antistatutarno. Znači, ja ne radim ništa protiv statuta, da radim bilo šta protiv statuta bio bih kažnjen nekom disciplinskom merom.
B92: Ako je ta deklaracija koja je potpisana nešto što je pragmatična stvar, u smislu stabilnosti vladajuće koalicije, protiv koje vi, kako razumem, nemate ništa protiv, ako je pragmatizam u pitanju, zašto bi je onda poništavali?
Živković: Pa, to je naivno, znači, vladajuća koalicija je napravljena nekoliko meseci pre te deklaracije i SPS uopšte ne interesuje deklaracija nego ih interesuje koferče, posao za brata, sestrića, plate od 600.000 dinara...
B92: To interesuje samo SPS?
Živković: Da, u ovoj situaciji, ja se nadam da to nisu motivi ljudi iz DS-a zašto ulaze u vlast, nego da imaju druge motive, a za SPS tvrdim da su to motivi. Šta se promenilo u SPS-u? Jesu se oni ogradili od onog vremena kad ih je vodio Milošević? Ne, svaki dan govore - pa, eto, to je ista politika, samo sad sa drugim izvođačima. Znači, ovom deklaracijom se SPS ne ograđuje od Miloševića, a samim potpisivanjem te deklaracije DS beži od Zorana Đinđića.
B92: A zašto vi ne osnujete svoju stranku i ne sprovodite program?
Živković: A zašto vi mene morate da... moje pravo je da radim u politici...
B92: Ne, ovo je samo pitanje.
Živković: Naravno da me ne interesuje da osnujem stranku, zato što osećam DS mojom, više mojom nego bilo čijom drugom. Prema tome, postoje istraživanja koja su rađena, naravno, ovde se rade svakakva istraživanja i ubeđivali su me da to 5% i nije tako nedostižan cilj za stranku koju bih ja osnovao. Ja sam rekao - dobro, čak i da je to tačno šta ja od toga imam i šta Srbija ima od toga, da budem još jedna strančica koja će da se bori sa SPS-om za naklonost DS-a? Ne, DS је snaga, DS je mehanizam, mašina koja može da promeni Srbiju nabolje. Ne treba je slabiti tako što ćete da osnivate pet malih Demokratskih stranaka sa ciljem da se i vi ugurate u neki auto i u neki kabinet. Ja sam to završio odavno, ja sam imao kabinet kad sam bio privatnik i auto i sekretaricu i nije cilj politike da se bahatite, nego cilj je da nešto menjate. Uvek kad vidim da DS stoji na parkingu i ne menja ništa nego onako brmće u mestu ja moram da reagujem zato što je to moje ljudsko pravo, građansko pravo, zato što je to moje pravo kao člana DS-a.
B92: Ali DS ima jako veliku podršku, prema poslednjem istraživanju koje je urađeno, 40% onih koji bi u ovom trenutku glasali, to je najveća podrška ikada.
Živković: Slažem se da je to velika podrška, ali bez želje da direktno poredim, velika podrška se vrlo često viđa, recimo, Milošević je imao veliku podršku, radikali imaju veliku podršku, mnoge nazadne stranke u našem okruženju imaju veliku podršku. Velika podrška ne znači apsolutno direktno i mudrost i reformski kurs, nego ljudi su glasali za Demokratsku stranku iz raznih razloga, neki kao ja zato što su uvereni da je ona snaga koja može da promeni Srbiju, drugi zato što su se plašili radikala, treći zato što im je simpatičan neko, ali to da neko ima 40% rejtinga ne znači samim tim da je politika koju on vodi dobra.
B92: Tako je, ali ne znači ni da su birači neumne supstance.
Živković: Naravno, nisam ja to rekao, ali isto tako znači da birači, građani uopšte nemaju obavezu da duboko ulaze u politiku, jer to nije njihov posao. One postoje, političke stranke, da bi rešavale neke stvari da se građani ne bi bavili time.
B92: Da li imate problem sa tim što će možda DS na lokalu ući u koaliciju sa naprednjacima?
Živković: Hajde da pustimo da se to desi.
B92: Dobro, a kako vam se čini ta ideja koja je zaista, koliko vidim, sve realnija?
Živković: Pa, ako postoje pragmatični razlozi za to, to znači da u toj stranci, u naprednjacima postoje ljudi koji mogu zajedno sa ljudima iz DS-a da pokrenu neku sredinu, ja nemam ništa protiv toga, ali to ne znači da odmah treba da se bratimimo sa njima i da zaboravimo sve što je bilo pre. Znači, to znači....
B92: A kako treba da se ta vaša Demokratska stranka ophodi prema naprednjacima, prema socijalistima i tako dalje, ako ne da pruži ruku pomirenja, da spusti tonus na političkoj sceni? Kakva je vaša ideja?
Živković: Tonus je spušten odavno, DS danas vodi politiku koja bi mogla da se definiše kao Dorijan Grej politika. Znači, politika samozaljubljenosti u svoj glas, u svoje reči, ali ne i u dela, jer dela nema. Vlada se... nije DS prva stranka koja ima dominantnu vlast u jednoj državi. Evo, pogledajte okolo, s kim se pomirio HDZ u Hrvatskoj ili socijalisti u Bugarskoj ili liberali u Rumuniji ili ne znam... s kim su se pomirili? Ko je pisao deklaracije? Ko je prao nečiju zločinačku prošlost time da bi ušao u koaliciju sa njim? Niko. Zašto se to ovde desilo, ne razumem. Moj prvi argument protiv ove deklaracije je da je ona nerazumna.
B92: A niste mogli da popričate sa predsednikom Tadićem o tome?
Živković: Pa, verovatno da nisam mogao da popričam, zašto bih ja... ja nisam u klubu obožavatelja, niti...
B92: To razumem.
Živković:.. niti sam u delu ljudi sa kojima se konsultuje predsednik Tadić. To je njegovo pravo, naravno, ne zameram, niti mislim da bilo ko iz DS-a sa mnom treba da... Možda bi bilo smisleno da sa nekim ko vam je 15 godina u stranci, pa je bio i na nekim funkcijama, pa prošao malo politike, možda bi bilo interesantno da ga nekad pitate nešto, ali ne mora. Ali ja isto imam pravo da reagujem na to što se dešava u Srbiji, pa i u Demokratskoj stranci kao građanin, i to treba tako shvatiti. Znači, ne osnivam stranku, nemam nameru da rušim Tadića, želim samo da DS radi posao koji je definisan programom i statutom. Odmah. |
